Tema broj 3: THW Use Military Force Where Necessary to Deliver Emergency Aid

Cenim da se ni ovde necu bas sloziti sa Vesnom sto se tice onoga kako sam mislio da treba da bude zavrsni plasman ali ajd. Najzad jedna tema o kojoj smo cak kao i nesto radili, nesto sto je current event i nesto sto dosta zavisi od citanja ekonomista, stare dobre debaterske prakse. Mi smo druga opozicija, sto je takodje idealna pozicija za ovu debatu, mada sam to primetio tek nakon sto se zavrsila ista. Moram da dodam da sam se u trenutku dobijanja ove teme vec osecao kao emotivno iscedjena olupina, posle dva 4. mesta sve ladje su mi bile potonule i samo me je pojas za spasavanje drzao da ne potonem (citaj: da iskuliram turnir do kraja). Tu je cak palo i obecanje Liji da cu da debatujem potpuno go poslednju rundu ako svaku do tada budemo cetvrti. Srecom (ili, nesrecom? :D) to se nije desilo.

U sobi sa nama su nasi dobri stari prijatelji po cetvrtim mestima Helena i Peter iz Ljubljane prva opozicija, takodje i Zagreb B u vidu Branke i Lee kao druga vlada, i jos neki totalni paceri, tipa Rusija (nemam nista protiv Rusa, ali ozbiljnost debatnog programa im je u rangu naseg pa jos malo losiji, a i ne znaju engleski) na mestu prve vlade. Sudinica je jos jedan DCA, i to poslednji dobar sudija koga smo verovatno videli do kraja turnira u nasoj sobi - simpaticna dezmekasta Irkinja Erin O'Brien.

Posto smo se dogovorili da ja budem zavrsni govornik, odnosno whip, i nisam bas detaljno pisao flow, kako inace radim, vec vise onako konceptualno i na drugi nacin. Kad sam whip uvek podelim papir na dva dela i na jednom pisem sta govori vlada a na drugom sta govori opozicija. Zatim negde pred pocetak drugog stola uoblicavam tacke sukoba, na koje uglavnom dodam i nasu najvazniju ekstenziju, odnosno ekstenziju na koju se najvise debatovalo.

Malo background-a nije naodmet za ovu temu. Autor polu-otvorene teme je svakako imao u vidu situaciju koja se pre oko 2 meseca dogodila u Burmi, zemlji kojom brutalno vlada vojna hunta. Njih je na sve to zahvatio i veliki tajfun na koji hunta nije uspela/mogla/htela da odgovori kako treba, tako da je nekih 100k ljudi poginulo, a stotine hiljada raseljeno. Medjunarodna zajednica jeste imala sredstva ali nije imala odobrenje od hunte da udje u Burmu i razdeli pomoc. Umesto toga, oni su donosili pomoc na granicu, gde bi ih operateri hunte preuzimali i verovatno razdelili u srazmeri 99% za nas, 1% za jadan narod. Kazem verovatno jer to nije 100% sigurno, ono sto je ste sigurno je da narod nije dobijao pomoc koju je UN slao, a to je i UN potvrdio. Stoga se moze razmisljati o ideji vojnog napada da bi se narodu pomoglo, a ako se usput i neka vojna hunta svrgne sa vlasti, pa pritom bolje. :) Vise citajte ovde: Burma-Cyclone Nargis. Slicne situacije su se desavale sirom planete. Prvo sto mi pada na pamet je Ruanda, ali takodje i Sudan, pa i Zimbabve, Zair, Somalia, Severna Koreja itd. Na mnooooge zemlje moze da se primeni ovako siroka tema koja ne definise sta konkretno znaci emergency aid, i na koje situacije se misli. Ne mora strogo da znaci samo u slucaju prirodne katastrofe, moze da znaci i u slucaju rata, npr.

1. vlada

Ma mozda i nisu Ruskinje, da ne gresim dusu, mozda su i Turkinje. Dve devojke koje ne mogu da se sastave, ponavljaju dve recenice sve vreme i zavrsavaju govore posle tipa 4 minuta. Srecom po Branku i Leu one nisu nista lose po njih (2. vladu) postavile, iz prostog razloga - jer nisu nista ni postavile.

Ne bih puno da ih blatim, ocigledno su u pitanju pocetnice, i pohvalno je sto su se trudile, ali ocigledno nista o temi nisu znale i mucile su se sa engleskim. One su definisale problem kao "not enough public helping" i koncentrisale se na, ni manje ni vise, nego zemljotrese u kojima pomoc mora da pruzi vojska maticne drzave, odnosno drzave koju je zemljotres i pogodio. U prevodu, bude veliki zemljotres u Turskoj (bio je, pa su verovatno zbog toga i isle na to), pa se onda Turska mobilise i posalje svoju vojsku u pogodjen deo zemlje da pomaze obnavljanju. U ovom trenutku se Branka i Lea vec hvataju za glavu, jer je to naravno status quo i to samo takav. Srecom po celu debatu, devojke su bile izuzetno nedefinisane, tako da se tu negde provuklo da one ustvari govore za sve situacije, i kada vojska jedne zemlje upada u drugu zemlju da bi pruzila pomoc narodu te zemlje, sto je i tema debate.

Ono sto su sve vreme vrtele su nekoliko recenica i floskula. Prva je 'nature disasters very important'. Druga je 'military should help people'. Treca je 'We have two arguments'. :D Mali problem sa tom poslednjom floskulom je sto su imali i prezentovali jedan argument ukupno. On se odnosi na to kako je vojska najobucenija da pomaze u takvim situacijama, jer ima najvise kvalitetnog kadra i tehnike. Sto se ni ne dovodi u pitanje.

Ovo je definitivno bio najlosiji tim na koji smo naisli do kraja turnira (mada je bilo jos dosta losih), i pretpostavljam da je u pitanju famozni ULIT A, koji je i zavrsio kao najgori na tabu.

1. opozicija

Na ovo ustaju Helena i Peter, pomalo u soku jos uvek. Oni imaju predpripremljena 3 argumenta, i oni ce to izneti no matter what. Nema veze sta se govorilo u prvoj vladi, oni furaju svoje:

1. The nature of military force, u kome pricaju kako vojska sluzi pre svega kao peacekeepers, kao defanzivne snage, kako je to poslednji vid borbe protiv necega, neka opsta prica.
2. Sovereignity. Naravno i mi smo imali ovo, sto je jedan od kljuceva debate, i oni su ga relativno mlako objasnili, kroz objasnjenje internacionalnih zakona i nesto malo kako drzava funkcionise i zasto postoji i tako to.
3. Backlash, sto je takodje logican argument, ali i dosta lak za pobijanje. Kako ce ovo samo da osteti drzavu, kako ce da napravi veci konflikt, i kako drzavi koja je upravo pretrpela prirodnu katastrofu ne treba jos i borba sa stranom vojskom (=rat) na njihovoj teritoriji. To je samo lose po narod i po nevine.

Dobro toliko otprilike o prvom stolu. Prva vlada je bila blago receno grozna, a prva opozicija se uplela u njihovu groz-mrezu. To je ostavilo dobar prostor za drugi sto da uzme prva dva mesta.

2. vlada

Branka i Lea imaju po meni solidan case. Pokazuju prvo zasto je vojska neophodna, kako nema drugog resenja. Koncetrisu se (NAJZAD) na Burmu, i od tada pa na dalje se debatuje o Burmi. Objasnjavaju vrlo detaljno situaciju tamo i posteno blate vojnu huntu. Pobijaju soveregnity sa time da je hunta izneverila svoj deo socijalnog ugovora sa narodom tamo, samim tim sto nije u stanju da pomogne. Zatim pominju nekoliko primera gde su se takve stvari vec desile i ispale ok, npr. Kosovo, Mozambik, Sudan. Objasnjavaju kako tom rezimu ne moze da se veruje, kako je on korumpiran, i kako je u cost-benefit analizi, upotreba vojne sile najbolje resenje. Pogotovo jer, kako su one branile, narod ce tu stranu vojsku prihvatiti sa odusevljenjem i hunta ce biti pobedjena i nema nista od rata.

2. opozicija

Osim sto se ni mi nismo gotovo dotakli, sa pravom, prvog stola, imali smo nekoliko dobrih point-ova. Prvi je bio jos malo ekstendovanja na soveregnity, posto je to i bio glavni sukob debate. Voleli mi to ili ne, hunta je, na ovaj ili onaj nacin, legitimna vlast u Burmi, a Burma je clanica UN-a od 1948. Drugim recima, jedino isti taj UN moze da donese odluku da napadne Burmu, a to se iz nekoliko razloga nece desiti. Prvi je podrska Kine i Rusije rezimu. Druga su moguce alternative. Treci je moguca humanitarna katastrofa. A tu je i sonjavi ASEAN koji takodje nije bas za rat u tom delu sveta.

Uvodimo dve vazne stvari. Mozda nisu bile sjajno objasnjene, i mozda ja nisam bio ni toliko svestan da su vazne, ali imali smo i srece i pameti da ih uvedemo. To su:

1. Moguce zloupotrebe ako se ovako nesto dozvoli. U smislu da recimo USA moze da napadne neku zemlju koja im se ne svidja pod izgovorom "humanitarne intervencije" sto se do sada toliko puta i desilo, npr. Srbija. Npr. Irak. Npr. Afganistan. Npr. name-the-country-that-the-USA-attacked. Milosrdni andjeo my ass.
2. Alternative su moguce. Ovo smo procitali u economist-u pred debatu i veoma je koristilo. Naime, strane organizacije i vlade nalaze nacine da pomoc dovedu do stanovnista Burme, pre svega kroz privatne Burmanske kompanije.
3. Takodje smo se vratili jos malo na humanitarnu katastrofu koja ce se desiti ako se Burma napadne, i kako ce hunta, koja vrlo nasilno kontrolise celu Burmu svakako pruziti jak otpor i uciniti sve da u zemlji nastane jos veci haos i jos vece razaranje.

------------------

Sve u svemu, Erin je naglasila da su na kraju te alternative ratu dobile debatu. Da joj se svideo i point Branke i Lee kako nece biti humanitarne katastrofe zbog situacije u kakvoj je Burma vec. Nasu glavnu ekstenziju - zloupotrebu - nije puno pominjala, ali kroz finalni ranking je jasno da je i to bilo dosta vazno. Prvo mesto za nas, druge su Branka i Lea, treci Helena i Peter, i cetvrte naravno Turkinje.

I pored toga sto je ranking dosta ocigledan kada se pogleda ovako na papiru, moram reci da sam ja bio manje-vise uveren da cemo biti drugi, iza Branke i Lee, pre svega zbog utiska koji sam, prevashodno ja, ostavio. S obzirom da sam vec bio totalno smoren, i sto smo zavrsili u takvoj sobi sa takvom prvom vladom, ceo govor sam ispricao sa neverovatnom nezainteresovanoscu. Ne bi me cudilo da sam bio zaspao na pola mog govora. Na drugoj strani, Branka i Lea su prilicno bile 'napaljene' kao i uvek, jelte, ali ovaj put je sudinica sudila ipak na osnovu recenog, a ne celokupnog utiska. Moram dodati da je kriterijum sudjenja bio pre svega da se obrati paznja na famozni 'persuasiveness', sto je obuhvatalo podjednako i stil i stukturu i izreceno.

I dobro, toliko o prvom danu debata. Ovaj dan smo zavrsili mi i Belgrade B sa po 3 poena, dok su Ivana i Goran imali dva.