Adio za mučilo I

Nije bas ispalo dobro. Stavise, ispalo je drugoklasno mucenje. Najpre bi trebalo da, posle svega i prospavane noci, pohvalim organizaciju debatnog dela turnira. Sve je bilo manje-vise na vreme, dobro organizovano i funkcionisalo kao sat. Ono sto svakako nije bilo dobro je izbor tema. Dobro mozda nama nisu odgovarale pojedine, ali kuriozitet je da smo jedino prvo mesto uzeli na jedinoj politickoj temi. Sve ostalo su bile socijalne i sve redom su se ticale odnosa drzave i pojedinca. Znaci idemo opet "role of the state" vs. "personal freedoms".

Ono sto nije bas bilo lepo je hrana, na koju se ocito stedilo. Rucak je kutlaca rize, ili kutlaca paste, ili kutlaca cega vec nedefinisanog sto je bilo drugog dana (mislim da je bilo mozda nekog povrca unutra). Estonci se kunu da im to nije nacionalna kuhinja, ali ja sam manje-vise siguran da je to upravo ono sto svaki ponosni estonac u zaru nacionalnog samoljublja jede u njihovom zatvoru ili vojsci, kada, jelte, masta kako bi mu bilo u istoj da je ova mala drzava poseduje. Vecera je podjednako jeftina. I kada uporedim sa proslom godinom i Kocom, hrana je losija, ali ne preterano. I tamo je bilo lose. Izgleda da se na debaterima posebno steka kad je u pitanju hrana, a kao sto svi znamo moj mocni mozak ne moze da funkcionise bez dobrih 500g prefinjenog kanadskog bakalara. Pogodili ste, ovo je upravo pocetak trazenja opravdanja zasto smo ovako neverovatno pukli na ovom turniru. Kao sto svaki priuceni debater voli da ponovi kad god je prilika - mi nismo racionalni, mi smo racionalizujuci.

Sledeca na red dolazi organizacija socijalnih desavanja. Posebno je vidno da je u pitanju jedan tim vrlih entuzijasta koji su se prilicno potrudili da to izgleda neobicno i da bude u "be estonish" fazonu i da se mi svi kao nesto divno zabavimo i druzimo i drzimo se za rukice i pevamo we are the world i smejemo se i slikaju nas i divan je svet. Nisu predvideli smorenost/cinicnost/umor/zavisnost od interneta koji se redovno mogu pripisati svakom normalnom debateru. Meni jos na to treba staviti jednu neverovatnu razocaranost time kako se sve odvilo i kako je debater u meni manje-vise brutalno izmlacen i poslat na daleki Sibir da odsluzi zasluzenu kaznu u rudniku soli. Posto je sve zamisljeno kao putovanje kroz vreme, prvog dana je bila praistorija i odlazak u neki otvoreni muzej, i padala je kisa iz kabla. Srecom po moje polu-somotske patike, ista je prestala dok smo stigli do tamo, i posluzili su nas nekim buckurisem sa pecurkama, svakako omiljenom hranom pecinskog coveka, a zatim nas pozvali da se skinemo goli, namazemo blatom i igramo oko ognja. Tu je bilo zabavno jer smo u nekom trenutku zavrsili na tradicionalnim estonskim igrama proka, goran i ja. Prvo smo pokusali da oborimo komad drveta sa udaljenosti od 10 metara uz pomoc, jelte, komada drveta. Onda smo se trkali u skupljanju kanapa, da bismo na kraju i vukli konopac, u dobrom starom nomadskom stilu. Uz pomoc dosta muke i prosecne estonske porodice koja nam je vukla kraj kanapa, pobedili smo mahom zenski tim iz neke neidentifikovane boljestojece zemlje. E da i ljuljali smo se ko sivonje na nekoj cudnoj ljuljasci koja je sigurno bila omiljena zabava tog veselog pecinskog coveka. Drugi dan je bio posebno interesantan, jer su organizovali neke quest-ove tipa "sakupi najvise soli" ili "plati najvise para nasim ugostiteljskim objektima" ili "nadji sledecu ulicu i pojavi se tamo tad i tad". E i juce je bila neka fensi brejk zurka u nekoj ex fabrici na kojoj je bio neki fensi DJ koji je pustao neki house. Posto nisam ja igrac za subotnje guzve, ali svakako shvatam te pokretne spuzve, ja sam ostao kuci i ubrzo pao u divni san gde sam sanjao kako vrlo kreativno ubijam cetvoro imbecilnih debatnih sudija.

Na kraju na red dolazi i kratki odeljak o ostalom sto ne ukljucuje debatno mucenje. Nemamo prevoz ni dokle. Dakle patike mogu da bacim kad dodjem kuci. Dali su nam neku veliku kesu da stavimo na glavu, Mirko je isprobao pa ce mozda i da postuje utiske. Hotel je veoma dobar, ima bazen na vrhu koji je prazan sem ako se ne pojavi neki finski golac, ima saunu koja je prazna, sem ako se ne pojavi neki finski golac, i ima divan pogled na talin i njegov prilicno mali fudbalski stadion.

O debatama u novom buducem postu u kome cu takodje da redom analiziram svaku temu pojedinacno.