Tema broj 1: THW Require People to Work in Return for Welfare Payments

Za pocetak cu analizirati kako je debata u kojoj smo mi ucestvovali protekla, pa onda i sta je trebalo biti receno.

Ova tema nam se cinila prilicno teskom kad smo je videli. Cinjenica je da istocnoevropske zemlje nisu bas preterano jake na socijalnoj pomoci, i to ne samo zato sto je retko kad i daju, nego zato sto welfare sam po sebi nikada nije bio neka veca tema u Srbiji, koliko jeste bio u zapadnoevropskom zemljama. Sistem workfare-a (da radis za welfare) je prisutan vec u USA, a ozbiljno se razmatra i u nekim drugim zapadnoevropskim zemljama i samim tim je mnogo veca tema tamo.

Elem, situacija na stolu ovakva:

1. Vlada je tim iz Edinburga, mislim njihov B tim
1. Opozicija je neki Irski tim koliko se secam
2. Vlada smo mi
2. Opozicija je Bristol C

Sudi nam ni manje ni vise nego DCA, Sam Block, zvanicno najbolji debater EUDC07 i WUDC08, kao i osvajac EUDC07.

1. vlada

Ogranicavaju se na ljude koji su sposobni da rade, znaci ne invalidi i tako to (mada to nije bilo neophodno, jerbo i invalidi mogu da rade neke poslove). Posebno naglasavaju "ukljucujuci i single mothers". Takodje se ogranicavaju na "unskilled labor jobs" sto ima smisla jer je u pitanju ipak mizerija od "plate". Definisu problem kao "global slump and recession", "culture of inactivity", znaci jedan vrlo sirok i blago nedefinisan problem.

Daju dva argumenta:

1. State's duty, i tu pricaju o social contract-u, kako moramo da se oduzimo drzavi, kako drzava ima koristi da tako nesto radi, kako nije fer da zivimo na racun drzave, a da nista ne doprinosimo istoj, bla bla na tu matricu.
2. Macroeconomic benefit, ovde se malo vise oslanjaju na situaciju u svetu, kako ce ljudi da rade pa ce da imaju vise para pa ce moci da kupuju vise stvari i kako je to dobro za ekonomiju, a takodje imamo i takse za drzavu, novu radnu snagu i sve po spisku...

Interesantno pitanje koje dolazi je "na koji nacin spasiti privatnu industriju u poslu u kome ce drzava da ima monopol nad jeftinom radnom snagom?" na sta 1. vlada nema prakticno odgovor.

1. opozicija

Duty se i ne trude nesto puno da pobiju, vise se hvataju za ekonomiju i practicalities. Pricaju o tome kako ce privatni sektor da izgubi tu trku, i kako iovako nemamo neki demand za "lose poslove", nazvali smo ih "lower jobs", vec drustvu uglavnom danas trebaju ti high-end poslovi koji zahtevaju edukaciju. Imaju dva argumenta:

1. Nature of unemployment, u kome pricaju kako ljudi treba da imaju izbor, kako oni zele da se izdignu a ne da im dajemo jadan posao za crkavicu, kako zele da izgrade ime za sebe, kako ne zele da budu paraziti vec imaju svoj motiv za dobrim poslom, kako imaju mogucnost da se skoluju, a ovako se nece skolovati...
2. Nature of our community, gde objasnjavaju na jednom ideal nivou kako svi mi treba da pomognemo i da budemo solidarni i kako vec postoje primeri kako jesmo i da to ne treba menjati i da covek treba da voli coveka i tako to.

2. vlada

Sada dolazimo mi na red, i imamo ekstenziju sustainable development-a, u kome vise elaboriramo na ekonomskom planu zasto je ovo dobro. Ja sam prvi govornik, pominjem New Deal, Roosevelt-a, govorim kako ne zelimo da napravimo "slacker society", opet malo o situaciji trenutnoj u svetu, ali u vise detalja, kako se povecava broj stanovnika ali ne i produktivnost, kako razvijen svet ima obavezu prema nerazvijenom da radi a ne da ima parazite drustva, kako je to los uzor drustvu, ponovo pominjem social contract i kako drzava daje ali i uzima, napadam to da smo solidarno drustvo sa primerima tipa "ako ne uradis ono sto ti drzava kaze - ides u zatvor". Takodje napadam to da nema demand-a za losijim poslovima i kako su oni itekako vazni. Takodje napadam i to da ljudi ne zele da budu paraziti, uvodim malo socioloske price da su ljudi u osnovi lenji da im treba incentive da bi radili, a to su jelte pare. Privatni sektor ce imati dobre uslove ako ljudi budu za welfare radili infrastrukturne projekte.

Uvodimo i drugu stvar u debati a to je etika, tj. da jednostavno nije fer prema ljudima koji rade da imamo ove druge koji ne rade, a sposobni su, i bez skoro ikakvih obaveza dobijaju socijalnu pomoc.

2. opozicija

Oni malo vise pricaju o neophodnosti obrazovanja i o tome kako su ti losiji poslovi nepopularni, ali uvode jednu jako vaznu stvar a to je sta sa ljudima koji jednostavno ne zele da rade sta im se nudi. Da li ih ostaviti da umru na ulici ili sta?

Mislim da je ranking na kraju bio 2. opozicija, pa 1. opozicija, pa 1. vlada, i mi cetvrti. Glavna zamerka nam je bila nedostatak strukture, i to da smo se premalo bavili konkretnim slucajem i implikacijama istog, a previse rasirili pricu na sve i svasta. Naravno kao i uvek, stara bojka, valio je deeper analysis. Recimo ja kazem imamo situaciju u svetu i objasnim je i sve ok, i to se svidi Sam Block-u, ali ne odvedem je do kraja. Ne postavim najjasniji link zasto bas ovo treba raditi. Mislim da je 2. opozicija uz prilicno ucitavanje pobedila samo zahvaljujuci inspiraciji prvog njihovog govornika kada je pomenuo ljude koji nece da rade sta im se nudi i to objasnjavao kroz choice to survive ekstenziju.

--------------

Sta je trebalo uraditi, mozete pogledati ovde (Gorane, jado, jel si imao ovo u casebook-u? :)), ali sad ne vredi o tome pricati. Ono sto sa sadasnje tacke mogu reci je da 1. vlada nije postavila dovoljno dobar slucaj, ostavila dosta rupa da nas buse, a da mi nismo mozda dovoljno dobro pratili sve to, da su nam kljucne stvari promakle. Bila je veoma gusta debata, i koliko smo mogli biti 4. mislim da smo mogli biti i 1, mozda ne bas prvi, ali drugi sigurno, ali nemojmo zaboraviti da su u sobi bili sve sami native speakers (jedan od njih je cak rekao "let me give you a simpler version, for the esl guys" ali se odmah izvinuo i nije bio kaznjen), a i Sam je malo native speaker. Bili smo ljuti, ali ni blizu koliko je tek sledilo...