Digestamus alimenta

Лета 2008 Господа, петога дана од пуна месеца липе-
У име Бога:

Варимо храну из локалног супермаркета. Не, немојте нас жалити. У супермаркету смо купили готова јела и салате. Ручали смо козице (рачиће); лососа (коначно неки који не смрди на омега 3, 6, 9-bloody-масне киселине; салате од печурака; ананасе који су јефтинији од јабука; салате, о коначно је поврће у утроби мојој; и кијевски котлет, јело које је у српској импровизацији постало Карађорђева шницла.

Опростите овоме њижнеме дебатеру што је толико својега првог блога посветио благоутробији, али после искуства једног дуугог и празничног дана у Шведској када се ништа сем сухих грицкалица и кокошијих јаја није могло кушати; и после Грубовести наших естонских организатора да овога првог дана у Естонији нам није обезбеђена храна, моје мисли се роје око хране пре свега а затим и око сна којим ћу се окрепити.

Не спавасмо дуго на броду. Не само због пива и глагољања до касно у ноћ, већ и због несвакидашњег заласка Сунца који је почео негде око пола 11 увече и завршио се око пола 1. Затим је наступио сумрак па зора. Наши организми су мало слуђени нелогичночностима белих ноћи, високих цена и хладног хладног јуна. Човек би помислио да, ако су већ хтели зимску дебатну оплимпијаду у јуну, Огњена земља задовољава све услове.

Време за поподневни одмор се приводи крају, већ је пола 5 поподне. Сунце у зениту јасно указује на то. Остаје нам да се појавимо напирлитани на свечаном отварању и погледамо се са осталим делијама на овом дебатном мегдану. Тренутака за дружељубовости није било пуно, али... , нека се опрости овоме недостојноме рабу на дрскости и предрасуди, се назире да се клима ове красне земљице увукла и у дебатерске душе и учинила их леденима.
Као и многде другде, игра је постала спорт а спорт такмичење које заслепљује и гони нас на трчање кроз живот.

Надам се да ће се та моја замерка показати погрешном, али једна од дебатерки је управо уснила да је после неколико победа завршила 5. од 4 тима. Немојмо то приписивати притиску који је сама себи наметнула, већ провиђењу које, као и друге снове, треба тумачити као да су у огледалу.


Воздигнимо се,


Анубијан Сингидунумшки